Tužba u upravnom sporu 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Pravni fakultet u Novom Pazaru

O POTREBI USTAVNE REFORME
Rasprave u Svetonikoljskom odboru otvorene su nacelnim pitanjem predsedavajuceg, predsednika Vlade Djordja Cenica, o samoj potrebi donosenja novog ustava: Je li potreba I vreme, da se da zemlji ustav shodan danasnjem stanju narodnom. Ovim pitanjem sugerisao se pozitivan odgovor, vec samim tim sto su postojeca ustavna resenja u njemu indirektno oznacena kao neshodna stanju naroda. U skladu sa sugestivnim pitanjem govornici su navodili razloge u prilog donosenja novog ustava.
Trasirana sveopsta saglasnost clanova Svetonikoljskog odbora poremecena je govorom Jovana Ilica, clana Kasacionog suda. On je istupio protiv ustavnih promena, kako sa stanovnista unutrasnje, tako I sa stanovnista spoljne politike. Iovnista Ilic sje nalazio da je Srbiji potrebna jaka vlast, a ustavnim promenama ona bi bila oslabljena. Posle ubistva kneza Mihaila, stanje stvari u Srbiji bilo je rovito, pa samim tim i nepovoljno za preduzimanje reformi. Ilic nije mogao spokojno zamisliti, da to nece skoditi zemlji, koja potrebuje mira . I spoljnopoliticke okolnosti bile su nepovoljne za ustavotvorne poslove, posto gotovo u celoj Evropi mir je u opasnosti , a neke sile moze biti potajno rade, da u srpskim zemljama nadju naknadu za prelomljena svoja krila . sledstveno, ustavna reforma znacila bi zanemarivanje najkrupnijeg nacionalnog cilja, srpskog osobodjenja i ujedinjenja : ne treba sudbu nasu na kocku da mecemo zbog prevremenih reforma. Treba pre svega gledati nasu bracu, koja traze slobodnoga krova, a ne parlamente .
Ideju o spoljnopolitickoj snazi liberalnih ustanova, Jovan Boskovic potkrepio je primerom italijanskog ujedinjenja : Tako je Italija ne macem i sabljom dobila, vec slobodnim ustanovama, preko Pijemonta, ostale talijanske zemlje. Na ovaj argument, Jovan Ilic je doviknuo da nije italiju ujedinio ustav, nego 100.000 Napoleonovih bajoneta . U prilog ustavnih reformi iznet je i stav da bi se pod slobodnim ustanovama vise napredovalo . Na ovaj stav odgovorio je J. Ilic : Sloboda, ko je taj koji je protiv slobode ?;Reforme, ko je protiv sreformi ? No je li za to vreme?Nije istina da nismo do sada napredovali ; mi za 50 godina ucinismo vise napretka, no sto ga je ucinila i jedna jevropska drzava za 100 godina. Ali mi nismo djinovi, pa ne treba drukce , vec smotreno da idemo . Za J. Ilica je slucaj Grcke bio posebno poucan negativan primer kako prenaglost sa slobodnim ustanovama skodi nespremnom za to narodu . Rasprava o prvom pitanju u Svetnokoljskom odboru zavrsena je glasanjem : Svi jednoglasno izjavise da je potreba da se preduzmu reforme, i da im je i vreme sada , a samo g.Jovan Ilic rece, da tome za sada nije vreme.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]